Dve, tri godine (bajka 60+)

Ako ste hteli da saznate kako počinju moderne bajke, to bi izgledalo otprilike ovako: za dve, najkasnije tri godine biće nam sigurno bolje, i kao društvu, a potom i kao pojedincu, i naravno kao državi. Kad vam kažem, za samo dve, tri godine.

Bajka bi se dalje nastavljala otprilike ovako: za dve, najdalje tri godine, penzioneri će hraniti golubove isključivo svežim kajzericama ili bavarskim kiflama samo zato što im se može. Nezaposlenost će biti manja od pet odsto, ali to su u stvari ionako neki neradnici. Buljuk dece će mahati zastavicama dok Njegovo veličanstveno preosveštenstvo, gospodar prostora između Horgoša i Medveđe, knjaz, car, patrijarh i selektor svih Srbalja, a i ostalih na ovim prostorima, bude prolazio pored jarbola visokog dvestapedeset metara, vozeći se u luksuznoj kabini beogradske žičare, dok metro bude prolazio ispod Beograda na vodi.

Ministarstva, i drugi državni organi uopšte, radiće svoj posao tako dobro, da redova neće biti ni u prodavnicama, a kamoli ispred nekog šaltera. Plate i penzije će biti najveće ikada zabeležene još od vremena Ramzesa II. BDP će nam biti dvocifren ili možda trocifren, struja će biti desetak posto jeftinija, Fijat će umesto 500L modela u Kragujevcu sklapati Ferari F1 bolide, a FAP će vaskrsnuti zajedno sa IMT-om, pa će horde stranih inženjera pohrliti ovamo kako bi od našeg silnog uspeha ugrabili deo ćara za Mercedes i Džon Dir. Sa aerodroma Morava će se leteti do evropskih metropola, dok će onaj beogradski morati da se zadovolji samo sa interkontinentalnim letovima.

Što se poljoprivrede tiče, imaćemo minimum tri setve i tri žetve godišnje, krave će pišati mleko i srati med, a traktori će, budući da vodimo računa o ekologiji, ići samo na biodizel, i to domaći, proizveden u nekoj od desetak biorafinerija. Užice će pored kružnih tokova dobiti i uspinjače, Obrenovac će imate kanale kao u Veneciji ili Amsterdamu, Niš će dobiti filharmoniju, a SPC hor Kačavendinih dečaka. Vršac će biti popularniji od Toskane, a gitarijada u Zaječaru posećenija od Vudstoka.

Zatim, za dve, najkasnije tri godine, Srbija će živeti od litijuma toliko dobro, da će i Šiptarima biti neprijatno koliko je nama neprijatno što nam toliko dobro ide, pa će hitno tražiti da se vrate nazad uz obećanje da će pošteno suditi svima koji su hteli da upropaste naše mile i drage međunacionalne odnose. Imigranti neće želeti da čuju za tamo neke Nemačke, Francuske, Švajcarske i šta ti ja znam zemlje, već samo za Srbiju brale. Pored već ustaljenih Bugara, Slovenaca i ostalih bliskih naroda, ostvariće se ono proročanstvo, pa će vaistinu doći i žuti ljudi da piju kristalno čistu vodu sa svih naših reka, a ne samo sa Morave.

Ne, stvarno će za dve, tri godine tako i biti. Elem, kao i u svakoj bajci i ovde se pojavljuju neki negativci, ali i oni će biti dovedeni u red. Svih šest i po miliona će biti smešteni u rezervat ugroženih vrsta, da ne smetaju bržem, jačem i boljem napretku Srbije.

Čiča miča i gotova priča…

Coppersmith

 

 

Advertisements

Sve te svete krave

Ne daj se svetim kravama! Nikada! Kad već nisi do sada, nemoj ni od sada. Napadni ih! Napadni ih čime god možeš. Napadni ih delom, rečju, mišlju i čime god možeš, i šta god da ti je na raspolaganju. Ne brini se, samo se usudi i napadni.

Samo se usudi i videćeš kako padaju maske i kako se prijatelji gube, kako se diže kuka i motika da ih brani, i kako su kadri drveni advokati u svom besedništvu bez smisla, pameti i ideja. Prokazaće te svetina. Vređaće te i urlaće protiv tebe, i mrzeće te više od svih, jer ko si ti da uradiš tako nešto što nikome nije palo napamet. Ko si ti da im diraš svete krave, pitaće se gomila. Bićeš obeležen! Postaćeš izdajnik, budala, huškač, neko strašno stvorenje koga oni mrze ali i koga se plaše u isto vreme.

Napadni svete krave i tapšaće te po leđima bar polovina onih koji upravo viču protiv tebe. Sve to u isto vreme. Sve u svoje vreme. Napadni ih svom snagom i videćeš kako se ravnodušnost pretvara u srdžbu u tren oka i kako se neprijatelji gnoje, umnožavaju i naposletku šire kao vonj izmeta u koji si svojom voljom ugazio. Napadni ih da bi i sam video kako ćeš očas posla i ti biti napadnut.

Kako god da uzvrate, nemoj se obazirati već samo udri, udri, udri… Sad si u ringu gde je sve dozvoljeno i gde masa kliče i na sve to gleda kao na borbu petlova, pa rulja želi perje a svete krave traže tvoju glavu na panju i krv. Udaraj po njima nemilosrdno, jer ni oni tebe neće štedeti, već će vrebati svaku priliku ako slučajno spustiš gard ili skreneš pogled. Samo nastavi jer čovek nekad prosto mora isprljati ruke sa njima, i ako već imaš posla sa takvima, neka to bude u borbi. Ne skidaj pogled sa njih čak ni kad ti pruže ruku pomirenja. Njihove su ruke zbog drugih stvari odavno morale ostati skrivene u rukavicama.

Nisu ti svete krave ravne! Nisu zaista, ni u čemu! Nisu, jer one u potkrovlju svog uma drže ono što bi trebalo biti u podrumu. Njihove se reči vezuju za rogove i nema tog semena koje one neće preživati i trave koje neće opoganiti. Svete krave ne zaslužuju ništa bolje nego da budu napadnute. Ne daj se svetim kravama! Nikada!

Coppersmith

Izbori u najavi

Jambovskom terminologijom ćete biti obavešteni da imate pravo da birate. Pre nego što vidite to parče osamdesetgramskog papira, dobro razmislite šta ćete birati.

Da li želite da vam mozak popiju vrane ili svrake, da vam otkaz daju ili uruče, da sedite bez posla kući ili na birou, da radite besplatno ili da volontirate; da li želite smanjenje plata i penzija ili povećanje cena struje i grejanja, EU integracije ili ulazak u EU; sigurno ćete moći da birate koji će tajkun biti oslobođen, a protiv koga će biti povučena optužnica, da li da se deca leče SMS-om ili milostinjom, a svakako možete da se odlučite da li želite da vas vode mafijaši ili kriminalci, da vas biju ili tuku, da budete ludi ili glupi, da li možda želite splačine ili pomije, da ćutite ili ne govorite, da pobegnete iz ove zemlje ili da je napustite, da bogati ostanu bogati ili da sirotinja bude sirotinja; pa recimo možete izabrati da li želite da vas pre jahanja pošteno osedlaju ili istimare, da budete na kolenima ili da kleknete, da vas orobe ili opljačkaju, da vas onako domaćinski zajebavaju ili podjebavaju; a inače možete slobodno da izaberete između kusih i rogatih, a možda i između ovih ili onih…

Pa kako posle možete reći da nemate pravo izbora? Zar demokratija nije divna stvar?

Coppersmith

Smeh državotvornog stada

Često se može čuti i pročitati floskula kako smo mi državotvorni narod i kako smo zbog toga mnogo puta propatili. Vođeni zabludama kao zvezdom vodiljom, i usput vučeni za nos, uši, kosu i još neke stvari, postali smo stado koje se samo poželeti može. Vole čobani kad ih stado slepo prati pa kad ga pogledaju onako ispod oka, osmeh im se razvuče od uveta do uveta. Biće vune!

Ravnodušno prema glupostima i banalnostima vodećih čobana, naše malo državotvorno stado se okrenulo smehu kao čuvaru vaskolikog mentalnog zdravlja u ovom toru. Šale i pošalice upućene na račun čobana, ispostaviće se, opet plaća stado svojom runskom vunom. U stvari, mi smo sami sebi smešni toliko da nam se smeju i čobani i ovčari. Taj naš smeh je zarazna stvar, pa smejući se da ne bi plakali, zasmejavamo i one koji znaju kolike smo mi ovce. U suštini, dovoljan broj ovaca ucenjenih radnim mestima daje punu šaku glasova čobanima koji će samo naoštriti makaze za skidanje vune svim ovcama u toru. Neki će u međuvremenu donirati i meso, a možda i kožu.

I dok mi sve to lepo gledamo sa distance, u Skupštini će se glasati za kojekakve gluposti, psovati i raspravljati, a mi ćemo se šaliti zbog njihovih lapsusa i lupetanja koji izrečeni iz tople skupštinske sale ni malo neće pomoći našoj koži pred nastupajuću zimu. U toj sali oni nas šišaju i šišaju, uz obroke iznad svake mere i ispod svake cene skupštinskog restorana. I svi se smeju, i vlast, i opozicija, i mi. Reklo bi se da je to jedna srećna državotvorna simbioza čobana i ovaca.

Na kraju će sve to prekriti osmeh zbog nekog neukog diletanta, koji je trčeći od Skupštine do zgrade RTS-a, usput izgubio par padeža, pa sad zabavlja narod u nekoj dnevnopolitičkoj emisiji. I opet se svi smeju! I on se smeje! Njegova je koža zaštićena vunom skunitom sa naših leđa, pa se tako mi smejemo njemu, on sebi, a čobani nama, onako slatko iz dubine državotvornih stomaka. Vlast je na mestu, ovce na broju, pa kako čovek da se ne nasmeje sam sebi.

Coppersmith

 

Salonci

Salonci* su posebna, posve tajanstvena, a opet vrlo rasprostranjena vrsta homo sapijensa koja obitava u našem društvu, kulturi, politici, sportu… Uopšteno, ima ih svuda, u svim porama i veoma podsećaju na mitisere. Možda zato što se njihova životna filozofija i krije baš tu, u tom okruženju, naočigled svih, a opet daleko od očiju koje treba da vide i tu rošavu stranu našeg lica. Analizom te facijalne pojave, dobija se prava slika njihovog pogleda na svet, njihovog pravog posla, i na kraju krajeva, njihove svrhe postojanja.

Uglavnom visokoobrazovani pacifisti, mada i tu ima izuzetaka, najčešće mondijalisti i kosmopolite iz interesa, pitanje kulture posmatraju isključivo iz ugla prestonica-provincija, gde se vodi bitka na život i smrt sa svojim korenima. Iako najčešće citiraju Kiša, biblija koju drže pod jastukom i koju koriste kad god mogu, je Filozofija palanke. Toliko je vole da je se i plaše, pa to izgleda kao jedna dosta neobična mešavina straha i mržnje prema sopstvenom poreklu.

Ono što je Saloncima najbitnije i što im dozvoljava da nesmetano izlivaju svoje mudrosti, je finansijska strana medalje, tj. njihova egzistencijalna obezbeđenost, koja ponekad ide i nekoliko kolena unapred. Skriveni iza manje-više uspešnih karijera, koje uzgred duguju svom ulagivačkom daru vladajućoj kasti ma koja to bila, oni su savršeno ugrađeni i zamaskirani unutar instituta, zavoda, ministarstava, udruženja građana i kojekakvih nevladinih organizacija.

Njihova veoma bitna karakteristika je prilagodljivost, tj. parazitiranje u svakom mogućem sistemu i svakom nastupajućem vremenu. To parazitiranje je i svrha postojanja Salonaca, mada, gledano sa strane, stiče se utisak da je reč o eliti. Najtužnije od svega je to što običan narod na njih zaista gleda kao na elitu, a ne kao na obične pijavice u odelima gradske gospode sa čardacima i pašnjacima u elitnim delovima gradova gde žive.

Razlog njihovog opstanka, od davnina do danas, je povezanost. Veze i vezice kakve niste videli u životu, i kakve verovatno nećete ni imati prilike da vidite. Ne, to nije povezanost tipa – od moje prija Jeke, pa njene rođene seke, ručnoga devera rođeni pastorak; ova povezanost svoje pipke seže od ambasada, raznih štiftunga, savetničkih i advokatskih kancelarija do privrednih i kulturnih klubova i udruženja… Ova povezanost je umetnost svoje vrste, a oni su zaista umetnici u svom poslu.

Biti Salonac, to je stil života, način ophođenja i percepcija sveta, koja nama nije sasvim razumljiva, pa zbog toga pravimo grešku kada ih nazivamo snobovima, a oni su mnogo više od toga.

 

*Salonac (etimološki nastalo od imena posebno uređenih velikih stambenih jedinica – salonskih stanova, kuća i drugih objekata)

Lupus in fabula

VUK DRAŠKOVIC

Autoimuni gospodin Lupus se oglasio i predao nam u amanet, pored već čuvena tri prsta, i katarzu, kroz koju moramo proći ako želimo da se izlečimo. Istovremeno, Lupus se osvrnuo i na razloge naših nevolja. Svojom kudravom mudrošću, nesumnjivo je utvrdio da su bolesnici sami krivi za svoju bolest, i da je eto, baš on, gos’n Lupus govorio još onomad, kako treba da se lečimo, ali ga niko nije poslušao. Pošto smo dobili ponudu sledovanja lekova od čuvenih filantropa i lekara sa Zapadne strane, mi smo kao i svi ostali teški bolesnici odbili da se lečimo baš na taj način, te stoga treba da sami snosimo odgovornost za sopstveno zdravlje.

Sve bi to možda i bilo u redu, da je zaista tako, ali ako znamo da je Lupus, u principu, sistemska bolest tj, „autoimuna bolest u kojoj imuni sistem postaje hiperaktivan i napada normalno, zdravo tkivo“* , onda i fabula u kojoj samog sebe predstavlja kao glavnog junaka, još od onog martovskog dana, postaje sve jasnija. Pogotovo sada, kada je prošlo neko vreme i kada znamo da Lupus nikome nije odgovarao za svoje postupke, upravo zbog istih onih filantropa i lekara sa Zapadne strane koji su nama nudili lekove, priča glavnog junaka je postala pitka kao sok od ovčijeg loja. Kako je gos’n Lupus vodio svoje Ovis aries, videli smo kroz proteklo vreme.

Fabula docet je da se Lupusu ne može verovati, upravo zato što je dijagnoza postavljena pogrešnoj strani. Glavno pitanje više nije da li treba terapija nama ili Lupusu, jer mi se možemo izlečiti od naših boljki, ali „trenutno ne postoji idealan lek za lupus, niti je otkriven novi lek za njegovo lečenje u poslednjih 50 godina. Mada postoji veliki broj lekova, trenutno su svi oni u fazi istraživanja ili je u toku njihovo kliničko ispitivanje. Rana dijagnoza i pravilno lečenje mogu biti značajan činilac i od presudnog značaja u kontroli bolesti i suzbijanju njenih simptoma“**.

*/ ** – http://sh.wikipedia.org/wiki/Lupus

Coppersmith

OROŠAVANJE

navodnja_1

U ovom teškom i istorijskom momentu za našu zemlju, u ovoj borbi protiv kriminala i korupcije, u ovoj potrazi za našim mestom pod suncem Evrope, u interesu evropskih integracija, zbog našeg dobra, trebalo bi da smognemo snage i potrudimo se iz petnih žila kako bi mogli sebi da kažemo da smo učinili sve.

Moramo svi da se orosimo! Svi do jednog i bez izuzetka! Ćuti tamo! I tebe ćemo da orosimo! I vi što mislite, šta god da mislite o orošavanju, i vi ćete biti orošeni. To neka vam je jasno!

Ako je već jedan savetnik mogao da prevali pola Evrope kako bi nama učinio čast i održao predavanje, vama ništa neće faliti da se malo orosite. Ionako ste već ovde. Ovo nije sprdnja, ovo je ozbiljna stvar. Orošavanje je osnova od koje polazi iskonska snaga koja pokreće promene i bolne reforme koje mi moramo da sprovedemo.

Ako se ne orosite, nećete moći da računate na svesrdnu pomoć naših prijatelja sa zapadne strane, nećete moći da računate na pomoć MMF-a, nema više kredita koji služe da se vrate krediti koji su služili da se vrate prethodni krediti, nema ni napretka, ni reformi, nema ništa!!!

Zato, marš na orošavanje! Trkom!

Coppersmith

ŠTA LJUDI U OVOJ ZEMLJI U STVARI HOĆE?

Običan građanin ove zemlje bi najčešće hteo normalan život. I s tim se svako može složiti. Ali, kako se u ovoj zemlji, za njenu prošlost, sadašnjost i budućnost, najmanje pitaju obični ljudi, pogotovo ako su iz nje rodom, vidi se da odrednica normalan život spada negde u domen mašte.

SrpskaPoslaC2

Šta bi taj normalan život trebao da podrazumeva? Prvenstveno ekonomsku sigurnost. Na nju opet možemo da zaboravimo, jer u državi Srbiji se jako slabo proizvodi, pa se uglavnom oslanjamo kupovinu stvari poreklom spolja i uglavnom sa parama pozajmljenim od stranih banaka. I to sve u slučaju da uopšte imamo posao.

Politička sigurnost, kao bitan element normalnog života, je ovde nemoguća. Zbog čega? Malo zbog komšija, malo zbog nas, a uglavnom zbog ljudi koji upravljaju našom zemljom i kojima prijava prebivališta nije na Trgu Nikole Pašića 13. Na njih baš i ne možemo da utičemo koliko oni mogu na nas.

Što se socijalne sigurnosti tiče, ona je prožeta sa dve prethodno navedene i tu više ne treba trošiti reči. Kad već nema para u državi, kad već država nema suverenost, onda ne može biti ni socijalne sigurnosti, jer upravo nju treba da obezbedi država kojom mi ne upravljamo.

I šta opet hoće ljudi u ovoj zemlji? Da žive normalno? Pa, kad nismo mogli sami da uredimo svoju zemlju, jer nam tuđe izlučevine lepše mirišu od naših, to su nam odradili drugi. Jest’ lepo izgleda ali nešto mi tu jako smrdi!

Coppersmith

Simplon diplomatija

Reciprocitet u spoljnoj politici je nepisano pravilo, ali ono se ponavlja konstantno, pogotovo kod naroda koji su u sukobu interesa. Inače, reciprocitet ne mora biti pravilo samo u sukobljavanju interesa naroda i država, već i u međusobnoj saradnji.

Ipak, mora se odmah ukazati na razliku između reciprociteta i revanšizma u komplikovanim međunarodnim odnosima kada su sporovi u pitanju.

Oko za oko, zub za zub, milo za drago tj. osveta na određeni način jeste deo reciprociteta, ali u odnosu na primitivni revanšizam, reciprocitet ne mora nužno značiti podstrekivanje ili upotrebu sile u cilju ostvarenja nekog interesa.

Reciprocitet nije puko i trenutno rešavanje nepravde uzvraćanjem istom merom, već kontinuirano činjenje pritiska svim vidovima političkog, društvenog i ekonomskog delovanja. Uopšteno govoreći, reciprocitet u spoljnoj politici jeste pravna kategorija koja nema vremenskog ograničenja za razliku od revanšizma koji je uvek ideološki obojen i deluje u određenom političkom momentu.

Reciprocitet ostavlja mogućnost za dalje pregovore i ostvaruje mnogo bolju poziciju u njima.  Pošto je ova pravna kategorija sporna u našoj spoljnoj politici, pitanje je šta možemo očekivati od tog 3. februara. Države koje ne primenjuju ovo pravilo su praktično države sa ograničenim suverenitetom.

Coppersmith

Tekst objavljen 3.2.2015. godine na sajtu http://www.konkretno.co.rs

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/politika/uskoro-ce-3-februar

Hvala Sebastijane, baš ti hvala

Hvala Kurcu pa smo sad prosvetljeni da je naš put u EU jasan i nepovratan, kao i čija je to zasluga. Kaže se da je to „izraz bliskih odnosa Srbije i Austrije“ i to baš od strane Kurca, Sebastijana Kurca. I sad, kakvi su naši odnosi od Kurca do Petra Dobrnjca i natrag? Istorijski gledano, jako intimni odnosi u duhu prezimena austrijskog ministra spoljnih poslova. A šta on kaže? Kaže da su intenzivni i dobri ne samo na političkom, već i na ekonomskom i ljudskom polju. Realno gledajući, narod je to uvek najbolje osećao. Znači, kako god okrenemo, ništa bez Kurca. Izgleda da čovek zna onu legendu o Petru Dobrnjcu, pa nam sad sve to vraća, onako putem bilateralnih ali jako intenzivnih odnosa. Uostalom, šta znamo mi kako je onima našima tamo, kad ih vidimo samo za praznike. Mi se ovde moramo držati dostojanstveno i izdurati intenzivno produbljivanje odnosa, jer je to za naše dobro. Kako ono beše, „Srbija se saginjati neće?“

Elem, biće tu razgovora oko borbe protiv džihadista (jest zakasnili dvadesetak godina, ali ništa strašno) i oko pomoći predsedavanjem OEBS-u. Pa kad je ova pomoć od Kurca, ne preostaje nam ništa drugo nego da je primimo i u istoriji pronađemo svetle primere saradnje naše dve zemlje.

Stoga, hvala Kurcu i Petru Dobrnjcu.
Coppersmith

Tekst objavljen 29.1.2015. godine na sajtu http://www.konkretno.co.rs

http://www.konkretno.co.rs/humor/satira/hvala-sebastijane-bas-ti-hvala