Salonci

Salonci* su posebna, posve tajanstvena, a opet vrlo rasprostranjena vrsta homo sapijensa koja obitava u našem društvu, kulturi, politici, sportu… Uopšteno, ima ih svuda, u svim porama i veoma podsećaju na mitisere. Možda zato što se njihova životna filozofija i krije baš tu, u tom okruženju, naočigled svih, a opet daleko od očiju koje treba da vide i tu rošavu stranu našeg lica. Analizom te facijalne pojave, dobija se prava slika njihovog pogleda na svet, njihovog pravog posla, i na kraju krajeva, njihove svrhe postojanja.

Uglavnom visokoobrazovani pacifisti, mada i tu ima izuzetaka, najčešće mondijalisti i kosmopolite iz interesa, pitanje kulture posmatraju isključivo iz ugla prestonica-provincija, gde se vodi bitka na život i smrt sa svojim korenima. Iako najčešće citiraju Kiša, biblija koju drže pod jastukom i koju koriste kad god mogu, je Filozofija palanke. Toliko je vole da je se i plaše, pa to izgleda kao jedna dosta neobična mešavina straha i mržnje prema sopstvenom poreklu.

Ono što je Saloncima najbitnije i što im dozvoljava da nesmetano izlivaju svoje mudrosti, je finansijska strana medalje, tj. njihova egzistencijalna obezbeđenost, koja ponekad ide i nekoliko kolena unapred. Skriveni iza manje-više uspešnih karijera, koje uzgred duguju svom ulagivačkom daru vladajućoj kasti ma koja to bila, oni su savršeno ugrađeni i zamaskirani unutar instituta, zavoda, ministarstava, udruženja građana i kojekakvih nevladinih organizacija.

Njihova veoma bitna karakteristika je prilagodljivost, tj. parazitiranje u svakom mogućem sistemu i svakom nastupajućem vremenu. To parazitiranje je i svrha postojanja Salonaca, mada, gledano sa strane, stiče se utisak da je reč o eliti. Najtužnije od svega je to što običan narod na njih zaista gleda kao na elitu, a ne kao na obične pijavice u odelima gradske gospode sa čardacima i pašnjacima u elitnim delovima gradova gde žive.

Razlog njihovog opstanka, od davnina do danas, je povezanost. Veze i vezice kakve niste videli u životu, i kakve verovatno nećete ni imati prilike da vidite. Ne, to nije povezanost tipa – od moje prija Jeke, pa njene rođene seke, ručnoga devera rođeni pastorak; ova povezanost svoje pipke seže od ambasada, raznih štiftunga, savetničkih i advokatskih kancelarija do privrednih i kulturnih klubova i udruženja… Ova povezanost je umetnost svoje vrste, a oni su zaista umetnici u svom poslu.

Biti Salonac, to je stil života, način ophođenja i percepcija sveta, koja nama nije sasvim razumljiva, pa zbog toga pravimo grešku kada ih nazivamo snobovima, a oni su mnogo više od toga.

 

*Salonac (etimološki nastalo od imena posebno uređenih velikih stambenih jedinica – salonskih stanova, kuća i drugih objekata)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s