Dve, tri godine (bajka 60+)

Ako ste hteli da saznate kako počinju moderne bajke, to bi izgledalo otprilike ovako: za dve, najkasnije tri godine biće nam sigurno bolje, i kao društvu, a potom i kao pojedincu, i naravno kao državi. Kad vam kažem, za samo dve, tri godine.

Bajka bi se dalje nastavljala otprilike ovako: za dve, najdalje tri godine, penzioneri će hraniti golubove isključivo svežim kajzericama ili bavarskim kiflama samo zato što im se može. Nezaposlenost će biti manja od pet odsto, ali to su u stvari ionako neki neradnici. Buljuk dece će mahati zastavicama dok Njegovo veličanstveno preosveštenstvo, gospodar prostora između Horgoša i Medveđe, knjaz, car, patrijarh i selektor svih Srbalja, a i ostalih na ovim prostorima, bude prolazio pored jarbola visokog dvestapedeset metara, vozeći se u luksuznoj kabini beogradske žičare, dok metro bude prolazio ispod Beograda na vodi.

Ministarstva, i drugi državni organi uopšte, radiće svoj posao tako dobro, da redova neće biti ni u prodavnicama, a kamoli ispred nekog šaltera. Plate i penzije će biti najveće ikada zabeležene još od vremena Ramzesa II. BDP će nam biti dvocifren ili možda trocifren, struja će biti desetak posto jeftinija, Fijat će umesto 500L modela u Kragujevcu sklapati Ferari F1 bolide, a FAP će vaskrsnuti zajedno sa IMT-om, pa će horde stranih inženjera pohrliti ovamo kako bi od našeg silnog uspeha ugrabili deo ćara za Mercedes i Džon Dir. Sa aerodroma Morava će se leteti do evropskih metropola, dok će onaj beogradski morati da se zadovolji samo sa interkontinentalnim letovima.

Što se poljoprivrede tiče, imaćemo minimum tri setve i tri žetve godišnje, krave će pišati mleko i srati med, a traktori će, budući da vodimo računa o ekologiji, ići samo na biodizel, i to domaći, proizveden u nekoj od desetak biorafinerija. Užice će pored kružnih tokova dobiti i uspinjače, Obrenovac će imate kanale kao u Veneciji ili Amsterdamu, Niš će dobiti filharmoniju, a SPC hor Kačavendinih dečaka. Vršac će biti popularniji od Toskane, a gitarijada u Zaječaru posećenija od Vudstoka.

Zatim, za dve, najkasnije tri godine, Srbija će živeti od litijuma toliko dobro, da će i Šiptarima biti neprijatno koliko je nama neprijatno što nam toliko dobro ide, pa će hitno tražiti da se vrate nazad uz obećanje da će pošteno suditi svima koji su hteli da upropaste naše mile i drage međunacionalne odnose. Imigranti neće želeti da čuju za tamo neke Nemačke, Francuske, Švajcarske i šta ti ja znam zemlje, već samo za Srbiju brale. Pored već ustaljenih Bugara, Slovenaca i ostalih bliskih naroda, ostvariće se ono proročanstvo, pa će vaistinu doći i žuti ljudi da piju kristalno čistu vodu sa svih naših reka, a ne samo sa Morave.

Ne, stvarno će za dve, tri godine tako i biti. Elem, kao i u svakoj bajci i ovde se pojavljuju neki negativci, ali i oni će biti dovedeni u red. Svih šest i po miliona će biti smešteni u rezervat ugroženih vrsta, da ne smetaju bržem, jačem i boljem napretku Srbije.

Čiča miča i gotova priča…

Coppersmith

 

 

Advertisements

OROŠAVANJE

navodnja_1

U ovom teškom i istorijskom momentu za našu zemlju, u ovoj borbi protiv kriminala i korupcije, u ovoj potrazi za našim mestom pod suncem Evrope, u interesu evropskih integracija, zbog našeg dobra, trebalo bi da smognemo snage i potrudimo se iz petnih žila kako bi mogli sebi da kažemo da smo učinili sve.

Moramo svi da se orosimo! Svi do jednog i bez izuzetka! Ćuti tamo! I tebe ćemo da orosimo! I vi što mislite, šta god da mislite o orošavanju, i vi ćete biti orošeni. To neka vam je jasno!

Ako je već jedan savetnik mogao da prevali pola Evrope kako bi nama učinio čast i održao predavanje, vama ništa neće faliti da se malo orosite. Ionako ste već ovde. Ovo nije sprdnja, ovo je ozbiljna stvar. Orošavanje je osnova od koje polazi iskonska snaga koja pokreće promene i bolne reforme koje mi moramo da sprovedemo.

Ako se ne orosite, nećete moći da računate na svesrdnu pomoć naših prijatelja sa zapadne strane, nećete moći da računate na pomoć MMF-a, nema više kredita koji služe da se vrate krediti koji su služili da se vrate prethodni krediti, nema ni napretka, ni reformi, nema ništa!!!

Zato, marš na orošavanje! Trkom!

Coppersmith

O ALBATROSIMA

Albatrosi su životinjska vrsta koja je inače pukom igrom slučaja rasprostranjena na Balkanskom poluostrvu. Svetska organizacija za zaštitu životinja zaštitila ih je još početkom prošlog veka i od tad je njihov broj u stalnom porastu.

Zašto se ova vrsta ponaša atipično u odnosu na Albatrose u nekim drugim krajevima sveta, domaći naučnici još uvek nisu uspeli da utvrde.

thebirds1_2115301b

Naime, kao zaštićena vrsta, Albatrosi na Balkanu su krajnje agresivno raspoloženi prema drugim životinjama, a ponekad i prema sopstvenoj vrsti. Sve više i više zauzimaju predele na severnoj strani polulopte umesto na južnoj. Naseljavaju gnezda drugih ptica i često uništavaju njihove mlade. Najvažnije od svih stvari, koje su kulminirale zaštitom ove vrste, a za koje su i sami zaslužni naučnici iz našeg društva za zaštitu ovih životinja, je to da se Albatrosi više ne smeju nazivati životinjama već samo pticama.

Kako se sad izboriti za ekspanzionizmom ove zaštićene vrste? Hoćemo li se odupreti? Da li se možemo odbraniti? Teška pitanja i odluke stoje pred nekih budućim naučnicima koji će rešavati probleme sa Albatrosima.

Coppersmith

Šta nam je kapitalizam doneo u obrazovanju?

Слика
Završiš:
Medicinu – postaneš terenski komercijalista farmaceutske kompanije.
Ekonomiju – postaneš čuvar ambasade neke srednjoevropske zemlje.
Novinarstvo – postaneš kolporter.
Pravo – postaneš branilac na sudu samom sebi zbog neplaćenih računa jer si nezaposlen.
Filologiju – postaneš turistički vodič po Beogradu.
Dizajn – postaneš prodavac slika u Knez Mihajlovoj.
Likovnu akademiju – postaneš zamena nastavnika likovnog u osnovnoj školi.
Političke nauke – postaneš neko i nešto na birou.
Građevinski – postaneš keramičar.
Arhitekturu – počneš da se baviš montiranjem skela.
Vojnu akademiju – postaneš zaposlen bez prava glasa i razmišljanja.
Muzičku akademiju – postaneš svirač po svadbama.
DIF – otvoriš teretanu.
Prirodno-matematički – počneš da radiš na šalteru u kladionici.
Biologiju – zaposliš se u cvećari.
Hemiju – zaposliš se u farbari.
Fiziku – zaposliš se gde hoćeš kao fizikalac.
Policijsku akademiju – zaposliš se u parking kontroli.
Filozofiju – zaposliti se ili ne?
Bogosloviju – postaneš ekspert za sektor NVO na demonstracijama.
ETF – postaneš električar-banderaš.
Veterinu – možeš da ideš na selo jer za tebe ovde posla nema.
Farmaciju – zaposliš se fabrici sokova na ljuštenju jabuka.
Stomatologiju – postaneš taksista jer znaš kako da naplatiš vožnju.
Mašinstvo – počneš kao prodavac bele tehnike.
Saobraćajni – postaneš vozač GSP-a.
Poljoprivredni – i ti možeš na selo ali ni tamo za tebe nema posla.
Rudarsko-geološki – počeš da utovaraš ugalj.
Šumarski – ladovina i tako to.
Geografski – nemaš posao ali makar znaš na koju stranu sveta da kreneš…

Na kafi sa Petrom i Pavlom

Beograd, 1. april 2014, – Petar Luković i Pavle Ćosić, kraće Petar i Pavle, biblijska imena naših internet blogera, sa kojima imamo čast da razgovaramo i upoznamo vas sa njihovim neobičnim prijateljstvom.

195-din-umesto-410-din-za-dve-ice-kafe-ili-dva-plazma-sejka-u-platforma-cafe-u-u-srcu-vracara-idealno-mesto-za-opustanje-sa-prijateljima-683-3 Kafe u kome nikad nisu bili P&P

Za početak, kako ste se upoznali?

Petar: Bio je to jedan od onih trenutaka kada u ljudima na internetu pronađete onu iskru koja je neophodna za jedno prijateljstvo.

Pavle: U jeku prošlogodišnjeg događaja, moj neočekivan dobitak je prijateljstvo na kome mogu samo da mi pozavide.

Dakle, kako ste u sagovorniku prepoznali budućeg prijatelja?

Petar: Vidite, mi delimo iste ideje, stavove, mišljenja, takvi ljudi se vrlo brzo pronađu pa makar i u virtuelnom prostoru kao što je internet.

Pavle: Neverovatno je to kako smo naišli na izbor sličnih tema prilikom naših razgovora, objavljivanja blogova i postova.

Mediji i građanstvo vas pominju kao nerazdvojni dvojac, nešto poput Svetog Petra i Pavla.

Petar: Mi smo jin i jang internet medijske slike evropske Srbije.

Pavle: Mi smo jang i jin medija evropske slike Srbije, pogovoto na internetu.

U svetlu poslednjih događaja koji potresaju internet u Srbiji, vi ste učinili nešto nesvakidašnje?

Petar: Tako je, Pavle je svojim iskrenim, nacionalno osvešćenim stavom na internetu pre skoro godinu dana pokrenuo kampanju za zapošljavanje u Srbiji. Mene je to toliko oduševilo da sam ga morao podržati na mom internet portalu. Niko nije očekivao da će se u Srbiji oko toga stvoriti konsenzus koji do sada nije viđen.

Pavle: Kada sam dobio toliku podršku od dragog prijatelja, odlučio sam da krenem Petrovim stopama i proviđenje kojim je on vođen i ja pronađem na hodočasništvu kroz Kosovo i Albaniju.

Što se tiče političkog angažmana, u skupštinskim klubovima bruji da ćete dobiti mesta savetnika predsednika Vlade?

Petar: Da, mislim da je Pavle idealan čovek da bude savetnik za zapošljavanje i socijalna pitanja buduće vlade, a za mene ako bude mesta bude.

Pavle: Mislim da je Petar najsposobniji čovek koji budućem premijeru može biti savetnik za medije i informisanje, a za mene ako bude mesta, videćemo.

Na čemu sada radite i da li je to zajednički projekat?

Petar: Trenutno pomažem Pavlu kroz promociju na mom internet portalu i spremam spisak reči koje planiram da mu uputim kako bi mogao da dovrši etimološki rečnik.

Pavle: Izrada etimološkog rečnika je veoma zahtevan posao i moram da priznam da bez Petrove pomoći u vidu lingvističkih normi ne bih uspeo puno da uradim. Petar je pravi jedički čistunac.

Šta najviše cenite u vašem profesionalnom i prijateljskom odnosu?

Petar:  Kod Pavla najviše cenim što je iskreni ljubitelj karfiola, što svakom tekstu profesionalno pristupa i što su naši internet prepisi puni iskrenih osećaja.

Pavle: Kod Petra najviše cenim njegovu rodoljubivost i jednu retku osobinu koja ga krasi na profesionalnom nivou a to je doslednost u mišljenju i delanju.

Za kraj, koja je vaša poruka mladim blogerima na internetu i uopšteno mladim u Srbiji?

Petar i Pavle: Ugledajte se na nas.

 

Razgovor sa P&P vodio M.M.