O ALBATROSIMA

Albatrosi su životinjska vrsta koja je inače pukom igrom slučaja rasprostranjena na Balkanskom poluostrvu. Svetska organizacija za zaštitu životinja zaštitila ih je još početkom prošlog veka i od tad je njihov broj u stalnom porastu.

Zašto se ova vrsta ponaša atipično u odnosu na Albatrose u nekim drugim krajevima sveta, domaći naučnici još uvek nisu uspeli da utvrde.

thebirds1_2115301b

Naime, kao zaštićena vrsta, Albatrosi na Balkanu su krajnje agresivno raspoloženi prema drugim životinjama, a ponekad i prema sopstvenoj vrsti. Sve više i više zauzimaju predele na severnoj strani polulopte umesto na južnoj. Naseljavaju gnezda drugih ptica i često uništavaju njihove mlade. Najvažnije od svih stvari, koje su kulminirale zaštitom ove vrste, a za koje su i sami zaslužni naučnici iz našeg društva za zaštitu ovih životinja, je to da se Albatrosi više ne smeju nazivati životinjama već samo pticama.

Kako se sad izboriti za ekspanzionizmom ove zaštićene vrste? Hoćemo li se odupreti? Da li se možemo odbraniti? Teška pitanja i odluke stoje pred nekih budućim naučnicima koji će rešavati probleme sa Albatrosima.

Coppersmith

Advertisements

Ebdo vas Šarli

Jedna od bitnih karakteristika autošovinizma kod Srba je to da se svojih žrtava lako odriču, a da tuđe trče da obeleže. Iako je civilizacijski čin obeležiti nečiju patnju prigodnim delom ili delovanjem, kod nas se to čini na poseban način. Drugim rečima, uvući ćemo se u dupe kome god treba, samo da ih ubedimo da smo i mi ljudi.

Pošto 1992. i 1999. godine nismo bili ljudi, sad smo to postali zahvaljujući savesti koja nam je usađivana u poslednjih petnaest godina.

U čemu je kvaka našeg civilizacijskog čina? Kad padaju naše žrtve, mi pokrijemo spomenik, kad padaju njihove, mi im palimo sveće. I to je civilizacijski dosta. Za koga je, još je i dobro.

Uostalom, njihova legija je bila kod nas, a ne naša kod njih.

S jedne strane, žao mi je tih ljudi, sa druge strane, žao mi je nas. Znamo i mi šta je patnja, ali nama je ipak bitnije da smo sa naših spomenika skinuli sve što vređa naše prijatelje sa zapadne strane i njima zapalili sveće. Ali, to smo samo mi. A oni? Žao mi ih je zaista, sad kusaju ono što su sami zakuvali, Ebdo ih Šarli da ih Ebdo.

Coppersmith

Tekst objavljen 10.01.2015. godine na sajtu http://www.konkretno.co.rs

http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/drustvo/ebdo-vas-sarli

REPORT – upon atrocities committed by…

Obeležavanje stogodišnjice I svetskog rata je počelo. Setićemo se slavnih vojskovođa, heroja, vojnika, bitaka…

Ali pre svega, trebalo bi da se setimo i onih koje popularna istorija često zaboravlja.

Pre nego što počnete da čitate ovaj tekst, moram vas upozoriti:

OVAJ TEKST NIJE NIMALO PRIJATAN ZA ČITANJE, ALI JE ISTINIT, NAUČNO DOKAZAN I OBUHVATA SAMO PERIOD PRVE OFANZIVE AUSTROUGARSKE VOJSKE I NJENOG UČINKA U TRI SREZA 1914 GODINE.

REPORT – upon atrocities committed by the Austro-Hungarian army during the first invasion on Serbia. Submitted to the Serbian governmant. London: Simpkin, Marshall, Hamilton, Kent & Co., Ltd

„Pomoću podataka do kojih sam došao na licu mesta, kao i iz zvaničnih spiskova koji su mi stavljeni na raspolaganje uspeo sam da sastavim nekoliko statističkih pregleda koji na zanimljiv način osvetljavaju „dostignuća“ austrougarske osvajačke vojske.

Ovaj moj izveštaj ima nekoliko statističkih dijagrama koje sam sačinio iz svesrdnu pomoć mog glavnog administratora, gospodina Žana Burnijea (Jean Burnier). Statistički podaci sačinjeni su na osnovi spiskova žrtava austrougarskih zverstava u pocerskom srezu, podrinjskom okrugu u jadarskom i mačvanskom srezu, u kostajničkoj, tolisavačkoj, banizevačkoj, sokolskoj i zavlačkoj opštini, zatim na osnovu spiska žrtava iz sela Brezovnice i, konačno, na osnovu imena žrtava prema navodima svedoka“.

Muški pol                          Ženski pol

žrtve streljane                                                           345                                   64

žrtve ubijene noževima                                             113                                    27

žrtve obešene                                                            7                                       6

žrtve izmasakrirane ili smrtno

pretučene štapovima i kundacima                             8                                       20

žrtve kojima je izvađena utroba                                 2                                        4

žrtve koje su žive spaljene                                        35                                      96

žrtve koje su vezali i opljačkali                                  52                                      12

žrtve kojima su ruke odsečene,

otrgnute ili polomljene                                               5                                        1

žrtve kojima su odsekli ili

polomili noge                                                             3                                        0

žrtve kojima su odsekli nos                                       28                                       6

žrtve kojima su odsekli uši                                        31                                       7

žrtve kojima su iskopali oči                                       30                                       38

žrtve kojima su odsekli

genitalne organe                                                      3                                         3

žrtve kojima su izrezali kožu na

kaiševe ili otrgli delove lica                                      15                                        3

žrtve koje su kamenovane                                       12                                        1

žrtve kojima su odsekli dojke                                    0                                         2

žrtve isečene na komade                                         17                                       16

žrtve kojima su odsekli glavu                                    1                                         0

devojčica bačena svinjama                                                                                 1

žrtve ubijene bez navođenja                                   240                                      55

R.A. REISS D.Sc.

professor at the University of Lausanne

Austrougarska zverstva – Izveštaj, (144-145 str), Dečije novine, 1995, Beograd – Gornji Milanovac

O Akademiji (1)

Srpska akademija nauka i umetnosti je najviša naučna, kulturna i umetnička institucija u Srbiji. Ili bi to bar tako trebalo da bude.

CartoonCamera_1350902870505

Lepa zgrada, baš lepa, što bi rekao jedan moj prijatelj.

Decenijama izlagana javnoj kritici zbog Memoranduma, manje od stručne i naučne javnosti a više od političkih i interesnih grupa, pa čak i izložena uvredama od strane raznih NVO i anacionalnih mudraca i držača sveznanja, SANU je sazidala zid ćutanja u koji su uzidani prozori retkih javnih oglašavanja pojedinih akademika. Svo to ćutanje se ostvaruje krajnje efikasno pod parolom da se SANU ne meša u dnevnu politiku, kako akademici opet ne bi bili kritikovani i prinuđeni na odbranu stavova. Naravno, ukoliko je to pravi razlog. Uostalom, ko ne trpi kritiku, ne treba ni da se bavi naukom.

Vrlo mi simbolično zvuči da je predsednik SANU u svom trećem mandatu akademik Nikola Hajdin (hide in (eng.) – sakriti se unutra)! Iako predsednik SANU u blagu ruku koketira sa proevropskom političkom provenijencijom, SANU kao institucija, na čijem je on čelu, ćuti po mnogim bitnim pitanjima. Ispada da Akademija ne poštuje sopstveni Statut koje je uređen po Zakonu o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Naime, Statut SANU, član 7, tačka 15, kaže: „SANU organizuje savetovanja i rasprave o najvažnijim pitanjima položaja srpskog naroda i države“. U situaciji u kojoj se nalazi Srbija takvih pitanja ima na pretek, ali na ona pitanja koja se direktno tiču SANU kao najviše institucije i koja su zaista strateška za budućnost ljudi i države ostala su bez odgovora.

Zašto se SANU neoglašava po pitanju „Bolonjske deklaracije“ kada je predsednik Nikola Hajdin još pre sedam godina rekao da će se Akademija time ozbiljno baviti (Tanjug, Blic, 19.6.2007)? Pošto je kod nas visoko obrazovanje sumnjivih kriterijuma, ne može se a ne dovesti u pitanje korisnost takvog programa kada imamo afere doktorata oko čega se SANU kao najviša naučna institucija opet nije oglasila.

U našoj neprekidnoj tranziciji pored nove „društveno-političke elite“ proistakle na raznim privatizacijama, mahinacijama i kombinacijama, na ovaj način dobijamo i „intelektualnu elitu“ koja se gradi u političkim okvirima i koja možda u nekoj budućnosti bude i rukovodeći deo SANU, naravno ako im to u nekom određenom momentu bude u interesu i od koristi. Ovako, SANU ne reaguje čak ni kada niko neće da se dohvati posla utvrđivanja regularnosti doktorata i na taj način pokuša da zaštiti svoj integritet jer svaki doktorat ipak treba da bude naučno delo.

Iako je po definiciji nezavisna institucija, SANU se finansira, pored donacija, donatora i fondova, upravo iz budžeta Republike Srbije (član 110 Statut SANU), pa se onda može zaključiti da ljudi koji upravljaju Akademijom tj. predsednik, predsedništvo i izvršni odbor, zbog toga ne žele bilo kakav konflikt sa vlastima u Srbiji bez obzira ko tu vlast činio.

Ako se pogleda u blisku prošlost, pored blage reakcije na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, ne nuđenja nikakvog rešenja vezanog za taj primarni državni problem, SANU ne deluje ni prilikom potpisivanja „Briselskog sporazuma“!

Ali je zato bitno da se u Akademiji radi na rečniku nesrećnog imena „srpsko-hrvatski“, sa apsolutno nezadovoljavajućim opravdanjem njegovog naziva koje je svojevremeno ponudio akademik I.Klajn, jer srpsko-hrvatski kao jezik više ne postoji a u školama se ne uči još od devedesetih. Stoga taj posao, iako vrlo važan za kulturu jedne nacije zbunjuje širu javnost, bez obzira na način na koji je započet, jer sumnjam da Nemačka akademija ima nemačko-austrijski rečnik.

Nesvesni razlike između dnevne politike i strateških pitanja vezanih za srpski narod i državu, akademici koji upravljaju SANU, ali i svi ostali časnici akademije, postali su vremenom predmet ismevanja zbog svojih društvenih privilegija, godina, zbog želje pojedinaca da se okite akademskom titulom i na taj način pokažu intelektualnom elitom. Na kraju krajeva, neki političari pre citiraju vikipediju nego akademike.

Da li nam uopšte treba SANU kao takva? Zar ne treba baš ona da bude taj filter koji će naučnim putem da ponudi odgovore na goruća pitanja nauke, kulture, umetnosti i ona najznačajnija od državnog značaja?

Lepa zgrada, baš lepa, spolja gladac a unutra…

M.M.

Tekst objavljen na internet portalu http://www.konkretno.co.rs

http://www.konkretno.co.rs/kultura-i-umetnost/o-akademiji-1

ŠTA ĆE NAMA VOJSKA?

Tomislav Nikolić je drugi po redu predsednik Srbije koji ponosno izjavljuje da Srbija više nikada neće ratovati. Građani Srbije ne moraju da strahuju da će biti uvučeni u konflikte samo zato što žive u Srbiji. Sve bi to bilo lepo kada bi mi zaista verovali da „Srbija više nema neprijatelja“ (T.Nikolić, 30.10.2013. godine), ali kada imate strane trupe na delu teritorije koji smatrate svojim, kada postoji otvorena aspiracija na neke delove teritorije i to od strane susednih zemalja ili naroda koji su nam dobro poznati iz bliske prošlosti, može se samo konstatovati da je ovakva izjava diplomatski diletantizam.

Слика

Ako je Tomislav Nikoliću u pravu, onda bi se moralo postaviti pitanje šta ćemo sa sistemom odbrane? Ako ovako prosvetljeni rečima našeg predsednika više nikada nećemo ratovati, šta će nama onda naša vojska? Zbog kojih razloga onda postoji Vojska Srbije? Kakva je njena svrha? Zbog čega nam onda treba profesionalizacija vojske? Da ih šaljemo u neke vukojebine pod parolom mirovnih operacija ili možda kao koreografija za snimanje serije Vojna akademija? Da se bave obukom Mladih gorana? Da se isključivo bave izvlačenjem ljudi iz smetova, požara i poplava? Mada tu već imaju konkurenciju u vidu budućeg premijera.

Ako zaista nikada nećemo ratovati, onda možemo komotno da Vojnu akademiju preimenujemo u Akademiju Gorske službe spašavanja i rešimo problem. Ionako tu vojsku plaćamo mi, pa ako već nema potrebe da rade ono za šta su školovani i plaćeni, onda je bolje da ih prekvalifikujemo.

Šta će nama naša vojska? Kad bi nas neko i napao, njih nema dovoljno, niti su tehnološki dovoljno opremljeni, niti su im oruđa i oružja najbolja, kao što je to slučaj sa žandarmerijom. Umalo da zaboravim koliko je ovo poređenje neumesno jer ovo je ipak policijska država. Što je demokratija veća to je više i policije, zar ne?

Možemo recimo našu vojsku da prekvalifikujemo u tržišno konkurentnu građevinsku firmu? Sa svojom mehanizacijom, zemljištem u posedu i ljudstvom, bili bi respektabilni neimarski faktor na posrnulom građevinskom tržištu Srbije. Ratno vazduhoplovstvo može da posluži u turističke svrhe razgledanja Srbije iz vazduha, dok Rečna flotila može da sve ljubitelje prirode vodi na krstarenje Dunavom, Savom, Tisom…

Protivvazdušna odbrana se od sad ima izboriti protiv elementarnih nepogoda i tako pomoći hidrometeorolozima. Artiljerija i inžinjerija nek probijaju tunele i prave mostove kad nam za nešto drugo već ne trebaju. Čak nam ni Vojnomedicinska akademija onda nije potrebna pa bi možda bilo najbolje privatizovati je. Pešadija je već druga stvar, ona je ionako beznadežan slučaj. Šta će nama onda naša vojska? Pa da zabrani promociju knjige oficira koga je odškolovala.

Naravno, pošto naš predsednik kaže da Srbija nikad više neće ratovati niti dozvoliti da budemo uvučeni u konkflikt, onda moramo hitno da obavestimo sve zainteresovane strane koje žele sukob sa nama da se okanu ćoravog posla jer neće imati protiv koga da se biju, pa je samim tim i njihova namera besmislena. Ali ako se ipak ikada osmele i napadnu nas moraćemo da im se izvinimo i zamolimo da to ipak ne rade u proleće, kao toliko puta ranije, jer u proleće se priroda budi, ratarski radovi su u toku, imaćemo pametnija posla od toga da se branimo, i da bi bilo bolje da to bude u jesen jer ćemo tada imati više suvog granja za motke kojim ćemo im se suprotstaviti. Osim motki, branićemo se vazdušnim puškama,kamenjem, praćkama, klikerima i naravno psovkama.

Na svu sreću i po njih i po nas, Srbija više nikada neće ratovati.

P.S. Gospodine predsedniče, ako slučajno pročitate ovaj tekst, nemojte da za ovo sazna Miroslav Lazanski, pomisliće čovek da je ostao bez posla.

DOMAĆI BEJLIS – HOME BAILEYS

DOMAĆI BEJLIS

300 ml ruma (viskija, loze, višnjevače ili nekog drugog alkoholnog pića)

200 ml vode

4 vanilin šećera

2 kapućina od vanile

100 g šećera

½ l slatke pavlake

Skuvati kapućino sa 200 ml vode. Dodavati u toku kuvanja običan šećer i vanilin šećer. Ostaviti da se ohladi. Dodati rum i slatku pavlaku pa zatim ostaviti da prenoći.

Popiti u što kraćem roku!!!

 4672834_2e4c452ffe_m

Šta nam je kapitalizam doneo u obrazovanju?

Слика
Završiš:
Medicinu – postaneš terenski komercijalista farmaceutske kompanije.
Ekonomiju – postaneš čuvar ambasade neke srednjoevropske zemlje.
Novinarstvo – postaneš kolporter.
Pravo – postaneš branilac na sudu samom sebi zbog neplaćenih računa jer si nezaposlen.
Filologiju – postaneš turistički vodič po Beogradu.
Dizajn – postaneš prodavac slika u Knez Mihajlovoj.
Likovnu akademiju – postaneš zamena nastavnika likovnog u osnovnoj školi.
Političke nauke – postaneš neko i nešto na birou.
Građevinski – postaneš keramičar.
Arhitekturu – počneš da se baviš montiranjem skela.
Vojnu akademiju – postaneš zaposlen bez prava glasa i razmišljanja.
Muzičku akademiju – postaneš svirač po svadbama.
DIF – otvoriš teretanu.
Prirodno-matematički – počneš da radiš na šalteru u kladionici.
Biologiju – zaposliš se u cvećari.
Hemiju – zaposliš se u farbari.
Fiziku – zaposliš se gde hoćeš kao fizikalac.
Policijsku akademiju – zaposliš se u parking kontroli.
Filozofiju – zaposliti se ili ne?
Bogosloviju – postaneš ekspert za sektor NVO na demonstracijama.
ETF – postaneš električar-banderaš.
Veterinu – možeš da ideš na selo jer za tebe ovde posla nema.
Farmaciju – zaposliš se fabrici sokova na ljuštenju jabuka.
Stomatologiju – postaneš taksista jer znaš kako da naplatiš vožnju.
Mašinstvo – počneš kao prodavac bele tehnike.
Saobraćajni – postaneš vozač GSP-a.
Poljoprivredni – i ti možeš na selo ali ni tamo za tebe nema posla.
Rudarsko-geološki – počeš da utovaraš ugalj.
Šumarski – ladovina i tako to.
Geografski – nemaš posao ali makar znaš na koju stranu sveta da kreneš…

Na kafi sa Petrom i Pavlom

Beograd, 1. april 2014, – Petar Luković i Pavle Ćosić, kraće Petar i Pavle, biblijska imena naših internet blogera, sa kojima imamo čast da razgovaramo i upoznamo vas sa njihovim neobičnim prijateljstvom.

195-din-umesto-410-din-za-dve-ice-kafe-ili-dva-plazma-sejka-u-platforma-cafe-u-u-srcu-vracara-idealno-mesto-za-opustanje-sa-prijateljima-683-3 Kafe u kome nikad nisu bili P&P

Za početak, kako ste se upoznali?

Petar: Bio je to jedan od onih trenutaka kada u ljudima na internetu pronađete onu iskru koja je neophodna za jedno prijateljstvo.

Pavle: U jeku prošlogodišnjeg događaja, moj neočekivan dobitak je prijateljstvo na kome mogu samo da mi pozavide.

Dakle, kako ste u sagovorniku prepoznali budućeg prijatelja?

Petar: Vidite, mi delimo iste ideje, stavove, mišljenja, takvi ljudi se vrlo brzo pronađu pa makar i u virtuelnom prostoru kao što je internet.

Pavle: Neverovatno je to kako smo naišli na izbor sličnih tema prilikom naših razgovora, objavljivanja blogova i postova.

Mediji i građanstvo vas pominju kao nerazdvojni dvojac, nešto poput Svetog Petra i Pavla.

Petar: Mi smo jin i jang internet medijske slike evropske Srbije.

Pavle: Mi smo jang i jin medija evropske slike Srbije, pogovoto na internetu.

U svetlu poslednjih događaja koji potresaju internet u Srbiji, vi ste učinili nešto nesvakidašnje?

Petar: Tako je, Pavle je svojim iskrenim, nacionalno osvešćenim stavom na internetu pre skoro godinu dana pokrenuo kampanju za zapošljavanje u Srbiji. Mene je to toliko oduševilo da sam ga morao podržati na mom internet portalu. Niko nije očekivao da će se u Srbiji oko toga stvoriti konsenzus koji do sada nije viđen.

Pavle: Kada sam dobio toliku podršku od dragog prijatelja, odlučio sam da krenem Petrovim stopama i proviđenje kojim je on vođen i ja pronađem na hodočasništvu kroz Kosovo i Albaniju.

Što se tiče političkog angažmana, u skupštinskim klubovima bruji da ćete dobiti mesta savetnika predsednika Vlade?

Petar: Da, mislim da je Pavle idealan čovek da bude savetnik za zapošljavanje i socijalna pitanja buduće vlade, a za mene ako bude mesta bude.

Pavle: Mislim da je Petar najsposobniji čovek koji budućem premijeru može biti savetnik za medije i informisanje, a za mene ako bude mesta, videćemo.

Na čemu sada radite i da li je to zajednički projekat?

Petar: Trenutno pomažem Pavlu kroz promociju na mom internet portalu i spremam spisak reči koje planiram da mu uputim kako bi mogao da dovrši etimološki rečnik.

Pavle: Izrada etimološkog rečnika je veoma zahtevan posao i moram da priznam da bez Petrove pomoći u vidu lingvističkih normi ne bih uspeo puno da uradim. Petar je pravi jedički čistunac.

Šta najviše cenite u vašem profesionalnom i prijateljskom odnosu?

Petar:  Kod Pavla najviše cenim što je iskreni ljubitelj karfiola, što svakom tekstu profesionalno pristupa i što su naši internet prepisi puni iskrenih osećaja.

Pavle: Kod Petra najviše cenim njegovu rodoljubivost i jednu retku osobinu koja ga krasi na profesionalnom nivou a to je doslednost u mišljenju i delanju.

Za kraj, koja je vaša poruka mladim blogerima na internetu i uopšteno mladim u Srbiji?

Petar i Pavle: Ugledajte se na nas.

 

Razgovor sa P&P vodio M.M.